Kratki odgovori na velika pitanja

Kratki odgovori na velika pitanja – Stiven Hoking

Kratki odgovori na velika pitanja… Svi koji su pratili rad fascinantnog Stivena Hokinga znaju da je reč o jednom od najznačajnijih naučnika svih vremena. Pored toga što je otkrio neke od najvećih misterija univerzuma, duboko je verovao u nauku i njenu moć da reši mnoge probleme na Zemlji.

Dok se suočavamo s ogromnim izazovima poput klimatskih promena, pretnji nuklearnim ratom, razvojem veštačke inteligencije, on svoju pažnju skreće na najbitnija pitanja koja se tiču čovečanstva.

Uz predgovor glumca koji je osvojio Oskara jer je sjajno predstavio Hokinga na velikom platnu, uvod profesora Kipa Torna i pogovor Hokingove kćerke, izvanredna knjiga Kratki odgovori na velika pitanja predstavlja neku vrstu autorovog poslednjeg zaveštanja čovečanstvu.

Kratki odgovori na velika pitanja

Bavi se pitanjima koja su samog Hokinga inspirisala i intrigirala čitavog života. Način njegovog pripovedenja je interesantan, jednostavan, lišen svake patetike, bez previše emocija. Upravo zbog toga ova knjiga može da bude zanimljiva i zaljubljenicima u fiziku i onima koji uživaju u čitanju dela popularne nauke.

Svako njegovo objašnjenje ukazuje na to koliko je verovao u nauku i bio joj apsolutno posvećen.

Stiven Hoking je jedan od najvećih teoretskih fizičara posle Ajnštajna. Trideset godina držao je Lukasovu katedru na Univerzitetu Kembridž.

Napisao je Kratku povest vremena, međunarodni bestseler koji je 237 nedelja proveo na listi najprodavanijih knjiga Sandej tajmsa. Njegove knjige namenjene su čitalačkoj publici koju zanima nauka.

Među njima su upravo Kratka povest vremena i Teorija svega, koje možete pronaći u Vulkan izdavaštvu.

IZVOR: Vulkan izdavaštvo

Biografija

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru. Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i saopštavao ga tek u završnom obliku. Njegov životni rad predstavlja izvanrednu pobedu nad teškom fizičkom onesposobljenošću.

Hoking je započeo proučavanje opšte teorije relativnosti, primećujući da Ajnštajnova teorija ne objašnjava kvantnomehaničku prirodu fizike i nije u stanju da adekvatno opiše gravitacione singularitete poput „crnih rupa” ili „velikog praska”. U knjizi The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) pokazao je da se prostor-vreme singularitet mora pojaviti na početku univerzuma i samo prostora i vremena; to je bio „veliki prasak” (tačka beskonačno visoke gustine prostornovremenske zakrivljenosti). Univerzum se od te tačke pa nadalje širi.

Hoking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama – one su singularitet u vremenu i prostoru, koji su uzrokovani masom dovoljnom da zakrivi prostor tako da je onemogućen prolazak svetlosnih talasa (fotona). Granica unutar koje svetlost ne može da izađe zove se horizont događaja i zadata je Švarcšildovim radijusom. Hoking je ustanovio da se horizont događaja vremenom može samo povećavati ili ostati konstantan, tako da ukoliko bi dve crne rupe nestale, površina novonastale oblasti bila bi veća od zbira površina komponenti.

Pokazao je da mehanika crnih rupa ima paralele u zakonima termodinamike (prema kojima entropija mora rasti s vremenom). Takođe je pokazao da crne rupe ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i usled kolapsa i drugih visokokompresovanih regiona prostora.

U periodu od 1970. do 1974. Hoking i njegovi saradnici dokazali su Vilerovu (J. Wheeler, 1911—2008) hipotezu (poznatu kao „ni-dlaka” teorema) da su samo masa, ugaoni moment i električno naelektrisanje očuvani jednom kada materija dospe u crnu rupu.

Godine 1974. Hoking je došao do izvanrednog rezultata da crne rupe mogu emitovati toplotno zračenje. Na primer, ako je par čestica-antičestica nastao u blizini horizonta događaja, a samo jedna je unutar njega, tada crna rupa efektivno emituje toplotno zračenje. Konačna se temperatura otuda mora povezati s crnom rupom, a analogija između mehanike crne rupe i termodinamike je stvarna. Indirektan dokaz za postojanje crnih rupa u centru aktivnih galaksija je sada zadobijen: postoji izvestan dokaz da je u centru naše galaksije, Mlečnog puta, crna rupa.

Nešto skorije je Hoking preduzeo da formuliše konzistentnu kvantnomehaničku teoriju gravitacije, koja bi gravitaciju povezala s druga tri osnovna tipa sile (slabom nuklearnom, jakom nuklearnom i elektromagnetnom interakcijom). Njegova netehnička knjiga „Kratka istorija vremena” (engl. A Brief History of Time, 1988) je bila izvanredni izdavački uspeh. Postao je počasni pratilac kraljice, 1989.

Hoking je umro u svojoj kući u Kembridžu u Engleskoj, rano ujutru 14. marta 2018. godine, u 76. godini života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *