TRAGIČNA PROFESIJA NAVIJAČ 3

TRAGIČNA PROFESIJA NAVIJAČ 2 DEO
Od stadiona do rova

TRAGIČNA PROFESIJA NAVIJAČ 2 DEO “Od stadiona do rova….” Neslavna istorija prebijanja, ranjavanja, stradanja i ubistava među navijačima u Srbiji, sada već ima pozamašnu hronologiju. Počela je još 1993. godine, kada je u vozu kod Leskovca izbila masovna tuča između pristalica Zvezde i Partizana iz južnog dela Srbije.
Zvezdini navijači su uhvatili suparnika Milana Tričkovića i izbacili ga iz voza u pokretu. Tričković je preminuo na mestu.

A potom je, nakon nekoliko godina zatišja, već pomenutog 30. oktobra 1999, tokom utakmice između Partizana i Zvezde sa južne tribine tadašnjeg stadiona JNA ka suprotnoj strani ispaljena raketa kojom je usmrćen nedužni Aleksandar Radović, simpatizer Crvene zvezde.

Tokom istrage ubistva privedene su i saslušane 154 osobe, utvrđeno je da su brodske rakete koje su posedovali navijači Partizana kupljene u Grčkoj i prošvercovane u Srbiju, a na utakmicu i tribinu su unete kroz svlačionice domaćag kluba. Dovezene su klupskim autobusom, u torbama prvog tima, da bi kroz prozor svlačionice crno-belih bile dodate navijačima. Rakete su na stadionu posedovala čak dvanaestorica navijača Partizana.

Takozvani derbi odigran je do kraja kao da se ništa nije dogodilo. Sudski postupak nije utvrdio ko je tačno ispalio kobnu raketu, a umešani akteri u njihov šverc i posedovanje tokom utakmice su, umesto za ubistvo, optuženi za izazivanje opšte opasnosti!

Među optuženima se našao i ekonom Partizana koji je odgovarao za saučesništvo. Na kraju, ekonom i nekoliko navijača su osuđeni na zatvorske kazne od osam do 23 meseca.

“Naš narod kaže da vreme leči sve, ali ovde nije tako. Sve je teže kako vreme prolazi”, rekao je nedavno za BBC na srpskom Tomislav Radović, otac ubijenog Aleksandra. Danas ima 73 godine. I dalje živi u Opovu. “Doktori su mi rekli da mom sinu mu nije bilo spasa.

Pogođena je glavna arterija. Momak koji ga je sa tribine izneo na atletsku stazu rekao je da je Aca odmah bio mrtav… Mizerne su kazne izrečene. Nisam siguran da su odslužili ni to što su dobili”.

Sećanje na ovu tragediju i danas je sveže za druga i vršnjaka Aleksandra Radovića koji je u međuvremenu i sam postao otac:

“Suđenjem je propuštena prilika da se još tada stvar istera do kraja, zarad budućih generacija. Ne mogu da zamislim osećaj kad izgubiš dete, a onda taj koji je odgovoran bude kažnjen kao da je prošao kroz crveno”.

Pomenutoj utakmici prisustvovao je Dragan Koković, sociolog sporta, delimično i da bi posmatrao navijače kojima se bavio. „Postoje četiri kategorije – prvi su oni koji samo vole da gledaju fudbal, nakon toga postoje navijači koji navijaju za Zvezdu ili Partizan, pa huligani i na kraju kriminalci”, kaže Koković, uz opasku da o nasilju u sportu priča već godinama i da ne može više:

“Nasilje u sportu je samo segment nasilja u društvu. Ono se nakalemilo na probleme društvenog nasilja, s tim što je tu dobilo vidljiviji oblik.

Počelo je slomom sistema vrednosti, ali se nasilje na stadionu ne može objasniti samo time… Manipulacija navijačima je velika. Oni se uvek mogu upotrebiti i zloupotrebiti, a videlo se u čitavom regionu da je kratak put od stadiona do rova”.

NASTAVAK USKORO….

TRAGIČNA PROFESIJA NAVIJAČ 3 DEO

IZVOR: ekspres.NET 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *