JODOM PROTIV KOVIDA-19?

JODOM PROTIV KOVIDA-19? Pandemija koronavirusa ne jenjava, ali umesto da paničimo, treba da budemo odgovorni i da poradimo na preventivi i jačanju imuniteta, a jedan od najboljih načina za to je unošenje optimalnih količina joda, pokazalo je istraživanje Nacionalnog reuma centra u Holandiji.

Naime, doktor R. H. Verheesen je, analizirajući podatke o broju žrtava Kovida-19 u svetu, zaključio da količina unetog joda ima ima bitan uticaj na procenat smrtnosti kod najstarije populacije.

Kao primer, on navodi:

– Epidemiološki podaci pokazuju da Japanci, koji su poznati po visokom unosu joda, imaju nisku stopu smrtnosti od Kovida-19 u poređenju sa drugim zemljama, uprkos činjenici da Japan ima najstariju populaciju u svetu i da su nacionalne mere zatvaranja bile među najblažima.

Podsetimo, joda ima najviše u algama, morskoj ribi i kuhinjskoj soli, a dnevni unos joda trebalo bi da bude između 1,5 do 2,4 miligrama po osobi.

Autor: Goran.J 
Foto: Shutterstock

Nešto više o JOD-u
Šta je jod? 

Jod (I, lat. iodum) diatomski je nemetal. Pre uvođenja međunarodnih simbola elemenata bio je J. Atomski broj ovog elementa je 53.

On se u periodnom sistemu nalazi se u 7. glavnoj grupi (17. grupa) te stoga spada u halogene elemente. Ime je dobio po grčkoj reči ioeides — ljubičasti, jer pri njegovom zagrejavanju oslobađaju se pare karakteristične ljubičaste boje.

Na sobnoj temperaturi, jod je u čvrstom stanju, vrlo slabo se rastvara u vodi, ali se dobro rastvara u vodenom rastvoru kalijum jodida,
te još bolje u etanolu i drugim organskim rastvaračima.
U mnogim prilikama, često se stvara zabuna kod simbola ovog hemijskog elementa.
Tako neke enciklopedije, brojni školski udžbenici, mnogi mediji i časopisi pogrešno navode simbol J za jod, što je zapravo oznaka za međunarodnu mernu jedinicu za energiju – džul.

PROČITAJTE JOŠ:  Napitak za dobar početak dana

Jod se javlja u mnogim oksidacionim stanjima, uključujući jodid (I−), jodat (IO−3), i razne perjodatne anjone.
On je najmanje izobilan od stabilnih halogena, kao je šezdeset prvi element po zastupljenosti.
Jod je najteži esencijalni mineralni nutrijent. On je neophodan u sintezi tiroidnih hormona.
Nedostatak joda pogađa oko dve milijarde ljudi i vodeći je sprečivi uzrok intelektualnih poteškoća.

Jod je nezamenjivi i sastavni deo životinjskih i ljudskih organizama, a u telo se unosi hranom.
Najveća koncentracija joda kod čoveka prisutna je u štitnoj žlezdi i tamo se koristi u hormonima tiroksinu i trijodtironinu kao dijodotirozinu. Nedostatak jod u vodi za piće i hrani po pravilu je odgovoran za nastanak strume (gušavosti).
Stoga je kao prevenciju nastanka strume preporučeno najmanje jednom sedmično uključivanje morskih riba i plodova u ishranu kao i upotreba takozvane jodirane kuhinjske soli (so sa natrijum- ili kalijum jodatom).
Pomoću ovakve individualne profilakse i jodiranjem hrane za stoku, u mnogim zemljama sveta nedostatak joda u tlu je delomično ublažen.

Jod spada u grupu halogenih elemenata[9] Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja.
Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavocrna supstanca.
Pri zagrevanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.
Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi.
Radioaktivni izotopi su: 123I,125I,127I129I,131I.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo. Jod je kao, i svi halogeni elementi, veoma reaktivan.
U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju.
Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji.
U medicini se koristi za lečenje oboljenja štitne žlezde, kao i za dezinfekciju — npr. jodna tinktura.
Radioaktivan izotop joda 131I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlezde.
U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture.
Kalijum-jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

Autor: Goran.J 
Foto: Shutterstock
Dodatni izvor podataka : wikipedia