Stabilizacija šećera. Dijabetes je bolest koja ne boli. Pacijenti idu na pregled tek kada se jave komplikacije bolesti i kada je bolest uznapredovala.

Diabetes mellitus je sindrom koji karakteriše hronična hiperglikemija i poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina povezan sa apsolutnim ili relativnim deficitom insulinske sekrecije i/ili delovanja insulina. Kao podmuklo oboljenje, najčešće se otkriva u odmakloj fazi bolesti, kada se već razviju komplikacije koje remete rad i funkcionisanje pojedinca. Kasno otkrivanje dijabetesa je posledica neinformisanosti pacijenta o prvim simptomima, znacima, komplikacijama, faktorima rizika.

Vrste dijabetesa

Na osnovu patogenetskih mehanizama nastanka dijabetesa deli se na­:

1. Dijabetes tip 1 (destrukcija beta ćelija pankreasa, koja vodi u potpuni nedostatak sekrecije insulina),
2. Dijabetes tip 2,
3. Drugi specifični oblici dijabetesa (genetski, uzrokovan oboljenjima egzokrinog dela pankreasa, u okviru drugih endokrinih bolesti, izazvan lekovima i hemikalijama),
4. gestacijski dijabetes (dijabetes u trudnoći).

Porast broja obolelih

Stabilizacija šećera Često se dijabetes ne otkrije na vreme iako ima karakteristične simptome. Dijabetes tip 2 je mnogo zastupljeniji, kod čak 95% pacijenata. Na svakog dijagnostikovanog pacijenta još 50% pacijenata ne zna za svoju bolest. Dijabetes je u velikoj ekspanziji. Najčešći simptomi dijabetesa su: pojačan apetit, gubitak telesne težine i pored unošenja veće količine hrane, učestalo mokrenje, žeđ, umor, malaksalost. Kod nekih pacijenata uočene su česte infekcije i svrab na koži i na polnim organima, pojačana potreba za slatkišima.

 Važnost ranog otkrivanja                                                                             

Najvažnije je da se dijabetes na vreme otkrije i da se započne sa adekvatnom terapijom kako bi se sprečile komplikacije. Zato je veoma važan skrining na dijabetes, koji se radi kod osoba kod kojih je HbA1c, poznat kao tromesečni šećer, između 5.7 i 6.4%, glikemija našte između 5.6 i 6,9mmol/l, vrednosti OGTT testa (test opterećenja glukozom) u 120 min od 7.8 do 11.1mmol/l. Skrining se predlaže kod osoba kod kojih je BMI 25kg/m² i veći, ukoliko imaju više od 45 godina i jedan ili više faktora rizika: gestacijski dijabetes u trudnoći, povišen krvni pritisak preko 140/90mmHg, fizička neaktivnost, žene sa policističnim jajnicima, intolerancija na glukozu. Tim osobama radi se neka od dijagnostičkih procedura: glikemija našte, OGTT sa 75g glukoze ili HbA1c. Ako se otkrije predijabetes, za jednu godinu se radi retestiranje, u slučaju da su rezultati uredni, ponovo se radi skrining nakon tri godine.

Dijagnostički kriterijumi

Prema kriterijumima SZO dijabetes je prisutan kada je jutarnja vrednost šećera (pre obroka) u krvi veća od 7.0mmol/l, dok u OGTT testu nakon 120 min veća od 11.1 mmol/l. OGTT test traje dva sata i radi se u mirovanju. U periodu od deset sati pre testa nije dozvoljeno uzimanje hrane. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđuje se da li je u pitanju dijabetes, i ako jeste, koja je vrsta ovog oboljenja je u pitanju. Za dijagnostičku proceduru je značajno prisustvo tipičnih simptoma dijabetesa: gubitak u telesnoj težini, pojačan apetit i žeđ, pojačano i često mokrenje i glikemija u bilo kom uzorku krvi veća od 11.1mmol/l.

Značaj prevencije i redovnog vežbanja

Dijabetes je hronično oboljenje. Ukoliko se na vreme ne dijagnostikuje i ne leči, prate ga komplikacije kao što su: infarkt srca i mozga, polineuropatije – bol i trnjenje u ekstremitetima, oštećenje bubrega, poremećaj vida, rane na koži, demencija. Zato, preventvne mere, adekvatna ishrana i redivna fizička aktivnost, kao i prevencija gojaznosti mogu da spreče nastanak dijabetesa tipa 2. Treba ići na redovne preventine preglede svom izabranom lekaru, izbegavati stresne situacije, a ne treba uzimati gazirane sokove i industrijske slatkiše. Veoma je važna fizička aktivnost i to jedan sat hoda dnevno, plivanje, trčanje, vožnja bicikla. Šetnja je jako važna jer smanjuje stomačnu gojaznost, reguliše šećer u krvi i bitna je u prevenciji mnogih hroničnih bolesti. Zato, nemojte biti zavisni od hrane, već od šetnje.

Zdrav način ishrane

Ishrana mora biti sa većim brojem manjih obroka – tri obroka i dve užine. Treba voditi računa o ukupnom energetskom unosu i rasporedu obroka. Smanjiti unos soli na 3g dnevno kod hipertenzivnih pacijenata. Pržena i pohovana hrana, kao i hrana bogata prostim šećerima, loša je za naš organizam. Slatke, gazirane sokove kao i slatkiše treba izbegavati. Najbolji način ishrane u prevenciji dijabetesa i drugih hroničnih bolesti jeste mediteranska ishrana. Ona podrazumeva unos voća i povrća i to po pola kilograma dnevno. Maslinovo ulje, kao izvor mononezasićenih masnih kiselina, utiče na smanjenje lipida u krvi, a time učestvuje i u prevenciji ateroskleroze i povišenog krvnog pritiska. Testenine koje unosimo treba da imaju nizak glikozni indeks, preporučuje se durum testo. Treba redovno jesti ribu, i to plavu, a to su tuna, skuša, haringa, losos. Imaju dokazan sadržaj omega-3 kiselina, koje utiču na smanjenje telesne težine, smanjenje insulinske rezistencije i prevenciju osteoporoze. Mahunarke, takođe, treba unositi. Beli hleb i sve od belog brašna treba izbegavati.

Ukoliko nemedikamentozna terapija ne pomogne, uvodi se terapija lekovima: oralni hipoglikemici i insulin. Kod dijabetesa tipa 1 uvodi se insulin odmah u terapiju. Tip 2 dijabetesa se leči oralnim hipoglikemicima i insulinom.

Autor: Dr Jelena Bidžić

PROČITAJTE JOŠ: Legalna sredstva za samoodbranu 

Izvor: Betty